Autor :Iso Planić 

Sedmočlana ekspedicija Planinarsko-smučarskog saveza Vojvodine boravila je od 28.03. do 06.06.2005. u Nepalu i Kini. Cilj ekspedicije je bio uspon na najviši vrh sveta Mont Everest visok 8848 metara severnim normalnim putem. Ovo je moja priča o danima u kojima je izvršen završni uspon, od isturenog baznog logora (ABC) na 6400 metara do vrha i nazad.
Na uspon na vrh krenuli smo, nakon 43 dana boravka u Isturenom baznom logoru ( ABC), prepodne 26.05.2005. sa namerom da na vrhu budemo 29.05. Pre toga smo dva puta donosili odluku o napadu na vrh i dva puta odustajali. Prvi datum bio je 14.05. a drugi 21.05. U oba slučaja vremenska prognoza nije bila, prema našem mišljenju, povoljna. Konačnu odluku doneli smo 25. 05. U stvari, vremenska prognoza koju smo tada svakodnevno dobijali od uredništva sajta Ewerest News ukazivala je na to da vreme na usponu u predviđenom periodu neće biti bolje nego što je bilo oko 21.05. kada smo po drugi put odustali. Međutim , nama je bilo dosta čekanja, previše vremena smo proveli na velikoj visini, dva puta smo odustajali, a i vize su nam gotovo istekle. Svima u baznom logoru je bilo jasno da je ovo teška godina i da se, možda, bolja prilika neće ni ukazati. Toga dana smo uglavnom raspravljali da li je bolje na vrh napadati 29. ili 30.05. Prognoza je bila povoljnija za 30., ali je postojao jedan problem: veliki broj onih koji čekaju povoljan trenutak i usko grlo uspona, takozvana Druga stepenica. Druga stepenica je vertikala od 25 metara na skoro 8600 metara visine sa fiksiranim aluminijumskim merdevinama od 5 metara na najtežem mestu. Za savladavanje ovog mesta penjaču treba oko 20 minuta, ne može se ići u grupi niti se mimoilaziti sa onima koji se spuštaju. Lako je izračunati da je broj penjača koji u jednom danu mogu izaći na Everest sa severa ponajviše zbog ovog detalja ograničen. Dešavalo se da penjači odustaju od uspona na vrh zbog predugog čekanja u podnožju stepenice, pošto se ona penje noću pa je veoma hladno dok se čeka na red. Osim toga rezerve kiseonika su naravno ograničene. Vremena i para za ponovni uspon nismo imali, zato nismo ni hteli da rizikujemo da nas banalni razlog kao što je gužva na Drugoj stepenici spreči u penjanju. Tako smo se opredelili za 29.05.u nadi da će zbog manje povoljne prognoze i jačeg vetra  druge ekspedicije na vrh krenuti dan iza nas. Uglavnom je tako i bilo, ja sam vrh penjao istovremeno sa Norveškom ekspedicijom i još nekoliko pojedinaca. Noću 29.05. na vrh je, uključujući šerpase krenulo ne više od 15 penjača. Spakovali smo  rančeve i ranije krenuli na spavanje. Satelitski telefon nismo to veče uključili, nismo hteli da javljamo u domovinu o polasku, mislili smo da je bolje da našima kod kuće priuštimo još jednu mirnu noć.
Na vrh su krenuli: Goran Ferlan, vođa uspona, Andor Luhović, Hoselito Bite i Iso Planić. U Isturenom baznom logoru (ABC) uspon je pratio Milivoj Erdeljan, a šef ekspedicije Miodrag Jovović je u to vreme boravio u Baznom logoru (BC) na 5000 metara. Momić Duško se još polovinom aprila iz zdravstvenih razloga vratio u Srbiju.