Vojvodjanska ekspedicija : Srbija - Himalaji

Nalazimo se kraj Abruci glecera na Karakorumu u Pakistanu. Sto metara levo je Indija, sto metara desno – Kina. Pitamo gde je tacno granica, a nasi domacini Pakistanci ne mogu da nam odgovore. Ovo mesto zaista moze da se nazove kraj sveta. Iz glavnog grada provincije Baltistan Skardua, bilo nam je potrebno deset dana da stignemo u podnozje masiva vrhova Gaserbrum na Karakorumu.
Posto smo se umili u svetoj vodi reke Ind koja oko Skardua pravi bezbroj pescanih meandara, dzipovima krecemo preko pesanih i kamenitih brezuljaka, kao da smo u pustinji. Puta gotovo i nema, sledimo tragove tockova dzipova koji su tuda ranije prosli.
Kako dublje ulazimo u masiv Karakoruma, nagib puta prevazilazi mogucnosti dzipova koji imaju pogon na sva cetiri tocka, pa se cesto ukopavamo do poda. Tada je snaga misica neophodna da bi, mic po mic, pokrenuli dzipove. Na kraju puta od 100 kilometara, ceka nas neverovatno selo Askole, na visini od 3.000 metara. Ogradjeno je visokom ogradom od kamenja, a ulice su toliko uske da se njima jedva krece jedan covek. Kuce su ukopane dva sprata u zemlju, iznad su staje za zivotinje. Setamo, a seljaci nas srdacno pozdravljaju. Zene zaziru od nas, dok nam deca trce u susret i traze bombone i hemijske olovke. U prodavnici u kojoj se prodaje samo piranac i so, nasli smo i pepsi kolu, triput skuplju nego u gradu.Ujutro ispred naseg kampa, pojavilo se 183 nosaca iz plemena Balta. Dosli su 50 kilometara peske da bi zaradili toliko potreban novac. Njihov zivot je uglavnom posvecen stocarstvu i poljoprivredi, onoliko koliko dozvoljava oskudna zemlja. Rade da bi jeli, zive da bi radili!