Mali avion sa petnaest putnika medju kojima i pet clanova Vojvodjanske ekspedicije Barunce 2003 (Miodrag Jovovic, Mirjana Vasut, Andor Luhovic, Goran Ferlan i Milivoj Erdeljan) 8.4.2003. iz Katmandua leti za Luklu. Prosto se odjednom osetilo kao da avion zastaje i cilja. Gotovo da je i bilo tako, jer slecemo u Luklu, gde je pista duga svega 400 metara, a nalazi se u veoma uzanoj dolini. Za nas veliko olaksanje jer na kraju kratke piste se nalazi stena-zid … Ispred aerodromske zgrade docekuju nas nasi Serpasi, Prem i Dordji koji su ovde stigli pre koji dan. Nas tovar opreme na ledja, odnosno na glave tovari 36 nosaca. Jedan nosac nosi oko 30 kg tereta, ali ima onih koji i duplo vise nose zbog dnevnica koje ce dobiti.
  Zajedno sa ostalim osobljem ukupno nas ima 46. Iz Lukle gotovo svi putevi vode u smeru ka Namce Bazaru, odnosno Everestu, ali nas vodi 180 stepeni suprotno ka prevoju Cetra La na 5010 metara. Do njega vodi put kroz sumu rododendrona, koji je u punom cvatu i retku borovu sumu. Prvi logor smo postavili na livadi na visini od 3100 metara. Posle svake vecere sastanak sa Sirdarom (Bisnu), Serpasima (Prem i Dordji) i kuvarem (Azal).